Elektro kuhinja

Od danas, i zvanično. Čitamo se dalje na http://elektrokuhinja.wordpress.com/

Negde u ovo vreme treba se pozabaviti i razmišljanjima šta ko i gde za novu godinu. Ja sam jedno još davno odlučila. Znam šta neću, a to je:

1. Da idem na neku žurku u klub/kafić. Da tamo nekom dajem 30 evra za malo žu-žu-a i sirćetnog vina ne dolazi u obzir. To je ok za one koji imaju 18 godina.
2. Da idem u kafanu/restoran za 50 evra za svinju na ražnju i fensi vino uz tamburu il trubu. To je ok kad budem imala 100 godina. Mada tada sigurno neću moći da jedem svinju, a verujem da ću bar malo muzičkog ukusa sačuvati pa to otpada u svakom slučaju.
3. Da idem na trg. Da se smrzavam uz Majinu novu godinu, petarde i gužvu. Sve me jeza podiđe od same pomisli.


Ono što sam smislila ove nove godine je sledeća kombinacija. Nekoliko prijatelja kod mene na večeri, dobra klopa, odlično piće, kvalitetna muzika i treba li mi još nešto?

E sad, tu je jedan problem. Ne znam šta da kuvam. Treba da bude, neko predjelo, neozbiljno, zatim nešto ozbiljno, salate, neko meso, kanapei, uh pa svega pomalo. Biće i vegetarijanaca i zakletih mesoždera.

Molim savete, predloge i recepte. Na mail ili u komentar. Pogotovo za te kanape-varijante.

Dobili smo mrave. Opet. Sad su nešto agresivniji nego ranije. Nekad su bili sofisticirani privlačila ih je čokolada i med, sada više uopšte ne biraju. Hleb držim u frižideru. I lešnike i bademe takođe. Pre neki dan, uhvatim ih u tegli s ovsenim pahuljicama. Mislim, kakav je to mrav -na dijeti ili šta? Primećeni su čak i u kesi s pirinčem. Kako jedan mali mrav koji nema zube pojede pirinčano zrno, nekuvano, to samo on zna. I ako ga ne jede, šta uopšte s njim radi? Kiseli za zimnicu?

Penju se na sto preko kabla za toster. I preko nogara od stola. I ne možeš im ništa. Sve ih je više. Mora da im je gladna kraljica negde u blizini. Nikad mi nije bilo jasno šta traže u kupatilu. Tek tamo ih ima. Možda jedu sapun, ili preparate za tuširanje?

Uvek su u blizini lavaboa. Malko su glupavi. Jer da nisu, već davno bi shvatili da ih u lavabou čeka vodopad smrti. Al nije ni mravima lako. Svako jutro jedan džin pali svetlo u kupatilu i pravi raciju po lavabou. Jedan ogroman palac ih vija po kuhinjskom stolu i niko ne biva pošteđen.

U subotu zovemo dezinsekciju. Nema nam druge.

Konverzacija se odvija između doktora i pacijentkinje.
Pacijentkinja ima crvenilo kože zbog kog se neumereno češe, toliko da bi skinula kožu sa sebe, iskočila iz nje ili jednostavno čeličnom četkom dobro se izmasirala.

Doktor: Jeste imali neke goste, jeste spavali u drugom krevetu?
Pacijentkinja: Ne.
Doktor: Je l koristite neku novu posteljinu?
Pacijentkinja: Ne.
Doktor: Jeste se mazili s kučićima?
Pacijentkinja: (??)Ne.
Doktor: A da niste promenili deterdžent?
Pacijentkinja: Paaa, može biti.
Doktor: A jeste primetili da li vas koža svrbi kad uđete u toplo?
Pacijentkinja: Možda...
Doktor: Sigurno niste imali neke goste?
Pacijentkinja: Eee, ne?
Doktor: E pa vi ste draga moja dobili neku češu.
Pacijentkinja: Češu???

Zabranjeno je: tuširanje vrelom vodom (zar postoji neka druga vrsta tuširanja?), suhomesnati proizvodi (koje ni ne jedem) i pljeskavice (šta li ću, šta li da jedem posle noćnih izlazaka?).

Buve nemam, jer da imam, i drugi ukućani bi imali isto.
Nezvanično sam zapatila češu, što mu dođe alergija na nešto. Verovatno je kombinacija zime, loših radnih uslova i novih kolega.
Mažem se nekom home-made kremom interesantnogg naziva SPOLJA 11. I košta malo bogatstvo. I pijem pressing.

I za kraj, nekoliko korisnih saveta:
Ne treba se maziti s kučićima.
Gosti izazivaju alergije. Oni nenajavljeni pogotovo. Dakle, svakog gosta 3 dana dosta.